ТЕОРИЈА НЕОЛИБЕРАЛИЗМА – КВАЗИНАУКА ИЛИ УСПЕШАН ХЕУРИСТИЧКИ МОДЕЛ?

Александар Новаковић

Сажетак

Термин „неолиберализам“ не може се разумети без одређене „теорије неолиберализма“ која му стоји у основи. Под тиме се не мисли на теорије оних аутора који заступају идеје слободног тржишта, минималне државе и владавине права, већ на теорије аутора који користе реч „неолиберализам“ у сврху описивања политичке и економске стварности данашњег света. У овом раду се научни статус овако интерпретиране теорије неолиберализма преиспитује на два начина: демонстрирањем њеног противречног карактера (неусаглашеност теорије неолиберализма са емпиријском евиденцијом) и расветљавањем њеног основног мотива (извантеоријска идеолошка мотивације теорије неолиберализма). У том смислу се разматрају различите врсте теорија неолиберализма, објашњава њихова генеза и међусобне разлике. Коначно, на примеру неколико кључних детерминанти политичког и економског устројства савремене државе (величина модерне државе, опсег њених социјалних принадлежности, степен мешања државе у економију, улога међународних организација, као и карактер трансформација земаља некадашњег источног блока), показује се зашто теорији неолибера­лизма треба одрећи статус једне научне теорије.

Референце

1. Bagus, Philipp, Howden, David, Deep Freez Iceland’s Economic Collapse, Lud­wig von Mises Institute, Aubum, Alabama, 2011.
2. Бобио, Норберто, Будућност демократије одбрана правила игре, Филип Вишњић, Београд, 1990.
3. Brown, Wendy, „Neo-liberalism and the End of Liberal Democracy“, Theory & Event, 7, Issue 1, 2003, pp. 37-59.
4. Видојевић, Зоран, Транзиција, рестаурација и неототалитаризам, Институт друштвених наука, Београд, 1997.
5. Ganev, Venelin, I, „The ’Thriumph of Neoliberalism’ Reconsidered: Critical Re­marks on Ideas-Centered Analyses of Political and Economic Change in PostCommunism“, East European Politics and Societies, 19, No. 3/2005, pp. 343-378.
6. Голубовић, Загорка, „Елементи критике неолибералног модела транзиције“, Социолошки преглед 38, No. 1-2/2004, стр. 5-21.
7. De La Barra, Ximena, „Who Owes and Who Pays? The Accumulated Debt of Neo­liberalism“, Critical Sociology, 32, Issue 1/2006, pp. 125-161.
8. De Soto, Hernando, „Who Owns This Mess?“, New York Times, Internet: http:// nytimes.com/2011/12/02/opinion/magazine-global-agenda-who-ownsthis-mess.html?pagewanted=all (дат. приступа: 10.10.2012)
9. Јанковић, Иван, „Либерализам, неолиберализам и глобализација“, Интернет: http://katalaksija.com/2005/10/04/liberalizam-neoliberalizam-i-globalizacija (дат. приступа: 15.10.2012)
10. Josifidis, Kosta, Lošonc, Alpar, Supić, Novica, „Neoliberalism: Befall or Respi­te?“, Panoeconomicus, 1/2010, 101-117.
11. Јосифидис, Коста, „Неолиберализам судбина или избор начина живота (и) у транзицији“, Привредна изградња, XLVII: 1-2/2004, стр. 5-16.
12. Konings, Martijn, „Neoliberalism and the American State“, Critical Sociology 36 (5), 2010, 741-765.
13. Kukoč, Mislav, „Liberalna demokracija versus neoliberalna globalizacija“, Arhe, V, 10, 2008, str. 41-53
14. Kus, Basak, „Neoliberalism, Institutional Change and the Welfare State: The Case of Britain and France“, International Journal of Comparative Sociology, 47(6), 2006, pp. 488-525.
15. Lal, Deepak, „The Threat to Economic Liberty from International Organizations“, Cato Journal, 25, No. 3/2005 (Fall), pp. 503-520.
16. Marsh, David, W. R. A Rhodes (editors), Implementing Thatcherite Policies: Audit of an Era, Open University Press, 1992.
17. Милашиновић, Срђан, „Тоталитаризам и неолиберализам“, Наука, безбедност, полиција, 9, бр. 2-3/2004, стр. 97-124.
18. Нозик, Роберт, „Зашто су интелекуталци против капитализма?“, Нова српска политичкамисао, 10, бр. 1-4/2005, стр. 195-203.
19. OECD, The State of the Public Service, OECD, Paris, 2008.
20. Пјевић, Надица, „Неолиберализам и теорија редукције социјалне државе“, Социјална мисао, 4/2010, стр. 117-138.
21. Пелевић, М. Бранислав, Ристановић, М. Владимир, „(Нео)протекционизам и светска економска криза“, Српска политичка мисао, бр. 4/2011, год. 18, 34, стр. 237-255.
22. Попер, Карл, Претпоставке и побијања: раст научног знања, Сремски Карловци; Нови Сад, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2002.
23. Првуловић, В. Владимир, Вучковић, М. Владимир, „Од сјаја до очаја: криза државе и поуке из грчког и ирског случаја“, Српска политичкамисао, број 1/2011, год. 18, 31, стр. 261-280.
24. Прокопијевић, Мирослав, „Капитализам и криза“, Интернет: http://katalaksija.com/2008/10/18/kapitalizam-i-kriza (дат. приступ: 7.10.2012).
25. Rothbard, Murray, A History of Money and Banking in the United States: The Colonial Era to World War II, Ludwig von Mises Institute, Auburn, Alabama, 2002.
26. Schwartz, Michael, „Neo-liberalism on crack: Cities under siege in Iraq“, City, 11, No. 1/2007 (April), pp. 21-69.
27. Sloterdijk, Peter, “Die Revolution der gebenden Hand“, Frankfurter Allgemeine Zeitung, Frankfurt 2009 (13. Juni).
28. Станчић, Вишња, Грубишић, Зоран, „Неолиберализам и политика условљавања ММФ-а“, Политичка ревија, бр. 4/2011, 30, стр. 259-276.
29. Томка, Горан, „Неолиберализам доктрина савременог света“, Привредна изградња, XLVII: 3-4/2004, стр. 213-232.
30. Harvey, David, A Brief History of Neoliberalism, Oxford University Press, 2005.
31. Harvey, David, „Neoliberalism as Creative Destruction“, The Annals of the Ame rican Academy of Political and Social Science, 610, 2007 (March), pp. 22-44.
32. Hartman, Yvonne, „In Bed with the Enemy: Some Ideas on the Connections betwe­en Neoliberalism and the Welfare State“, Current Sociology, 53(1), 2005, pp. 57-73.
33. Hartwick, Elaine, Peet, Richard, „Neoliberalism and Nature: The Case of the WTO“, The Annals of the American Academy of Political and Social Science, 590, 2003 (November), pp. 188-211.
34. Higgs, Robert, Crisis and Leviathan: Critical Episodes in the Growth of American Government: A Pacific Research Institute for Public Policy, Oxford University Press, 1987.
35. Hoppe, Hans-Hermann, (2001), Democracy The God That Failed: The Econo­mics, Politics of Monarchy, Democracy, and Natural Order, Transaction Pu­blishers.