КРИТИКА ПОЈМА ЗАПАДНИ БАЛКАН
У СЛУЖБИ ПОМИРЕЊА ДОНЕДАВНО ЗАРАЋЕНИХ НАРОДА ИЛИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ УЗРОКА ЊИХОВОГ СУКОБЉАВАЊА?
Сажетак
У тексту ауторка покушава да идентификује основне узроке неуспеха, или, прецизније узев, само делимичног успеха западно-балканског цивилног друштва, односно невладиних организација као његове кључне организационе форме, у процесима помирења и обнављања сарадње између донедавно зараћених ех-југословенских народа. Кратком анализом њиховог једноиподеценијског деловања, она их налази у њиховој већим делом тенденциозној, пречесто редукционистичкој, а неретко и експлицитно фалсификаторској интерпретацији ех-југословенског случаја, уместо његовог декларисаног хуманитарног и пацификаторског третирања, као самонаметнутој мисији за коју су исте имале премало стручних квалификација, a превише крипто-политичких и профитерских мотива. Као такве, оне су, сматра ауторка, више доприносиле моралној конфузији, социјалној дестабилизации региона и даљем групно-психолошком дистанцирању наpoдâ који га насељавају, него њиховом жељеном помирењу као претпоставци продуктивне сарадње и сигурног напредовања вишегодишњим ратовима девастираног простора на којем живе. Што јасније рефлектује ове депримирајуће ефекте свог досадашњег деловања и што пре пристане на редефиницију своје, до сада углавном погрешно конципиране мисије, односно њено свођење у границе декларисаног и друштвено очекиваног, тим пре ће, закључак је ауторке, локални невладин „сектор“ почети увећавати свој невелики социјални кредибилитет и постајати респективан фактор разрешења вишедеценијске политичке „енигме“ простора Западног Балкана.
Референце
