УТИЦАЈ ПОЛИТИКЕ УСЛОВЉАВАЊА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ НА СПОЉНУ ПОЛИТИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Марко Мандић

Сажетак

Политика условљавања Европске уније представља механизам који ЕУ практикује као део сопствене политике проширења како би утицала на унутардржавне политичке и економске реформе земље кандидата за чланство. Поменута политика доживела је велики успех у процесу проширења ЕУ на земље Централне и Источне Европе. Међутим, овакав успех није поновљен у процесу приступања Србије. Србија одбија да хармонизује своју спољну политику са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ (ЗСБП ЕУ) у оквиру преговарачког поглавља 31, највише због неспремности увођења санкција Руској Федерацији. Подстицаји које чланство у ЕУ у виду демократизације, владавине права, јединственог тржишта нуди држави кандидату нису гарант усаглашавања ако су на „преговарачком столу“ теме везане за националне интересе државе који нису у складу са спољнополитичким ставовима ЕУ. Централно питање ове истраживачке анализе је зашто се у случају Републике Србије политика условљавања не показује као успешан механизам усаглашавања са ЗСБП ЕУ. Први део посвећен је концепту политике условљавања ЕУ и критеријума који су предуслов њене успешности. Други део рада посвећен је анализи усклађености спољне политике Републике Србије са ЗСБП ЕУ. Трећи део рада бави се ограничењем политике условљавања ЕУ и њене моћи да утиче на преобликовање спољне политике Србије. Без обзира на подстицаје које ЕУ нуди кроз своју политику условљавања, трошкови промене спољне политике Србије били би велики за обе стране, како за владајуће структуре у Србији који темеље спољнополитички курс на евроинтеграцијама и блиским односима са Русијом, тако и за ЕУ која услед „замора проширења“ већи акценат ставља на флексибилније условљавање у циљу очувања безбедности и status quo на Балкану.

Референце

• Anastasakis, Othon. 2008. “The EUʼs political conditionality in the Western Balkans: Towards a more pragmatic approach”. Southeast European and Black Sea Studies, 8(4): 365-377.
• Danas. 2020. “Rusija i dalje najveći prijatelj Srbije, zahvaljujući Vučiću, a Kina najveći donator”. 21. maj 2020. Poslednji pristup: 25. oktobar 2020. https://www.danas.rs/drustvo/rusija-i-dalje-najveci-prijatelj-srbije-zahvaljujuci-vucicu-a-kina-najveci-donator/
• Deutsche Welle. 2014. “EU uvela sankcije Rusiji”. 17. mart 2014. Poslednji pristup: 24. oktobar 2020. https://www.dw.com/bs/eu-uvela-sankcije-rusiji/a-17501833
• Đukić, Srećko i Boris Varga. 2017 “Srbija na putu ka EU i Rusija”. Spoljnopolitičke sveske, 17(2)
• European Comission. 2020. Serbia 2020 Report, Brussels. Poslednji pristup: 19. oktobar 2020. https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/serbia_report_2020.pdf
• European External Action Service. 2016. “Shared Vision, Common Action: A Stronger Europe A Global Strategy for the European Union’s Foreign and Security Policy”, Brussels. Poslednji pristup: 25. oktobar 2020. https://eeas.europa.eu/archives/docs/top_stories/pdf/eugs_review_web.pdf
• Evropska komisija. 2014. Republika Srbija: Izveštaj za 2014. godinu, Brisel. Poslednji pristup: 19. oktobar 2020. https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/Izvestaj_o_napretku_dec14.pdf
• Evropska komisija. 2015. Republika Srbija: Izveštaj za 2015. godinu, Brisel. Poslednji pristup: 19. Oktobar 2020. https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/godinji_izvestaj_15_final.pdf
• Evropska komisija. 2016. Republika Srbija: Izveštaj za 2016. godinu, Brisel. Poslednji pristup: 19. oktobar. 2020. https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_srbija_2016.pdf
• Evropska komisija. 2018. Republika Srbija: Izveštaj za 2018. godinu, Brisel. Poslednji pristup: 19. oktobar 2020. https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/izvestaj_ek_o_srbiji(1).pdf
• Evropska komisija. 2019. Republika Srbija: Izveštaj za 2019. godinu, Brisel. Poslednji pristup: 19. oktobar 2020. https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/20190529-serbia-report_SR_-_REVIDIRANO.pdf
• Freyburg, Tina and Solveig Richter. 2010. “National identity matters: The limited impact of EU political conditionality in the Western Balkans”. Journal of European Public Policy, 17(2): 263–281.
• Hyde-Price, Adrian. 2006. ‘‘Normative’ Power Europe: a realist critique”. Journal of European Public Policy, 13(2): 217-234.
• Kovačević, Maja. 2019. “Ograničenja transformativne moći Evropske unije i Zapadni Balkan”. Međunarodni problemi, 71(1): 26-49.
• Nedeljković, Stevan i Milan Krstić. 2018. “Poglavlje 31: postepeno (ne)usklađivanje”. U Evropa za mene, ur. Dragan Simić, Dejan Milenković, Dragan Živojinović, 651-675. Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, Beograd.
• Novaković, Igor. 2017. Vodič kroz poglavlje 31 pretpristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom. ISAC fond, Centar za međunarodne i bezbednosne poslove, Beograd.
• O’Brennan, John. 2014. “On the Slow Train to Nowhere? The European Union, ʻEnlargement Fatigueʼ and the Western Balkans”. European Foreign Affairs Review, 19(2): 221–242.
• Politika. 2014. “Han: Nisam tražio sankcije protiv Rusije”. 18. novembar 2014. Poslednji pristup: 24. oktobar 2020. http://www.politika.rs/sr/clanak/311147/Han-Nisam-trazio-sankcije-protiv-Rusije#!
• Politika. 2018. “Litvanija traži novi izveštaj o skriningu za Poglavlje 31”. 24.decembar 2018. Poslednji pristup: 24. oktobar 2020. http://www.politika.rs/sr/clanak/418825/Litvanija-trazi-novi-izvestaj-o-skriningu-za-Poglavlje-31
• Radio Slobodna Evropa. 2014. “Početak pregovora sa EU istorijski dan za Srbiju”. 21. januar 2014. Poslednji pristup: 24. oktobar 2020. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-otvorila-predpristupne-prgovore-sa-eu/25236727.html
• RTS. 2016. “Junker: Nema proširenja EU pre 2020. godine”. 11. novembar 2016. Poslednji pristup: 25. oktobar 2020 https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/2523187/junker-nema-prosirenja-eu-pre-2020-godine.html
• RTS, 2018. “Makron: Nema proširenja bez reformi unutar EU”. 17. april 2018. Poslednji pristup: 25. oktobar 2020. https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3108186/makron-eu-za-sada-ne-treba-da-prihvati-nijednu-novu-clanicu.html
• Samardžić, Slobodan. 2018. “Od Soluna (2003) do Sofije (2018)”. U Evropa za mene, ur. Dragan Simić, Dejan Milenković, Dragan Živojinović, 675-685. Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka, Beograd.
• Schimmelfennig, Frank and Ulrich Sedelmeier. 2004. “Governance by Conditionality: EU Rule Transfer to the Candidate Countries of Central and Eastern Europe”. Journal of European Public Policy, 11(4): 661–679.
• Schimmelfennig, Frank, Stefan Engert, and Heiko Knobel. 2002. “The conditions of conditionality – The Impact of the EU on Democracy and Human Rights in European Non-Member States“. Paper presented at the Paper prepared for the ECPR Joint Sessions, Workshop: Enlargement and European Governance, Turin, Italy.
• Schimmelfennig, Frank. 2008. “EU political accession conditionality after the 2004 enlargement: consistency and effectiveness”. Journal of European Public Policy, 15(6): 918-937.
• Stanković, Nevena. 2017. “Mesto poglavlja 31 o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji”. 16(61-62): 301-314.
• Todorović, Jelena. 2011. “Srbija i politika uslovljavanja Evropske unije”. Politička revija, 28(2): 183-203.
• Zhelyazkova, Asya, Ivan Damjanovski, Zoran Nechev, and Frank Schimmelfennig. 2018. “European Union Conditionality in the Western Balkans: External Incentives and Europeanisation”. U The Europeanisation of the Western Balkans: New Perspectives on South-East Europe, ur. Jelena Džankić, Soeren Keil, Marko Kmezić, 15-39. Palgrave Macmillan, London.