УЗРОЦИ РАТА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ПРЕМА ВОЛЦОВОЈ ТЕОРИЈИ ПРЕДСТАВЕ У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА

Срђан Ж. Словић

Сажетак

Кенет Волц (Kenneth Waltz) је инаугурисао нови правац у теорији међународних односа – неореалистички. Он je то урадио настављањем Аронове и Моргентауове теорије базиране на реализму. Биолошко-социолошки корени настанка ратова и сукоба унутар и међу државама су у средишту Волцове концепције рата. Волц се бави начинима избијања сукоба у друштвима, државама и између њих, као и начинима успостављања мирних односа међу њима. Песимизам провејава из његових ставова пошто не верује у могућност трансформације основних човекових нагона који су филогенетски укорењени у њега. Зло је укорењено у човека заједно са осталим злокобним нагонима – нетрпељивост, насиље, крађа, убиства која на крају врхуне ратом. Они се кроз историју појављују у константном виду. Са световног становишта посматрано, човек је биће измешаних разумских и чулних елемената, где чулно има превагу над овим првим. Волц, слично Арону, своје идеје црпе из политичке филозофије 17. и 18. века (Спиноза, Кант и Русо). Она му је да­ла инспирацију за стварање чувене „Image Theory of Interna­tional Relations“, која се сматра основом неореалистичких схватања у међународним односима. Овде није у питању нека нова школа или правац, већ се ради о наставку реали­стичних тенденција у науци о међународним односима у англосаксонској литератури. Овај заокрет који прави Волц није толико убедљив као Аронов, јер је Арон творац једне нове школе. Волц спада у тзв. „структуралне“ неореалисте и тиме je близок класичном реализму. Недостаток међусобног поверења међу државама je основни елемент међународног система. У својој познатој књизи из области теорије међународних односа „Man, the State, War“ („Човек, држава, рат“), Кенет Волц уводи три нивоа анализе узрока ратова називаjyћи их „представама“ (images): ниво појединца, ниво државе и ниво међународног система. Волцова теорија представе ћe у виду кратке студије случаја бити примењена на узроке избијања рата на Косову и Метохији. Испоставиће се да је овај рат био комбинација свих трију представа узетих као целина.

Референце

1. Aron, R., Paix et guerre entre les nations, Caiman Lévy, Paris, 1964.
2. Глени, М., Балкан 1804-1999: национализам, рат и ве­лике силе, Део 2, Самиздат Б92, Београд, 2001.
3. Ковачевић, Ж.., Америка и распад Југославије, „Филип Вишњић“, ФПН, Београд, 2007.
4. Лемпи, Џ., Југославија као историја, Дан Граф, Београд, 2004.
5. Марковић, Б., Југословенска криза и свет – хронологија догађаја, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2000.
6. Morgenthau, H., Politics Among Nations, New York, Alfred Knopf, 1948.
7. Нај, Џ. С., Парадокс америчке моћи, БМГ, Београд, 2004.
8. Nation, C., Wars in Balkan, Strategic Studies Institute, US Army War College, 122 Forbes, 2003.
9. Симић, Д., Наука о безбедности – савремени приступи безбедности, Београд, ФПН, 2002.
10. Словић, С., „Аронова концепција сукоба и ратова у међународним односима“, Политичка ревија 4/2009, Институт за политичке студије, Београд.
11. Словић, С., Зарковић, В., Косово и Метохија од Берлинског конгреса до распада СФРЈ – историјски, етнички и безбедносни аспект., Институт за српску културу Приштина/Лепосавић, 2012.
12. Waltz, K., Man, the State and War, Columbia University Press, New York and London, 1959.