Изабери језик:

Александра З. Илић

  • Адреса: /
  • Email: /
  • Телефон: /
  • LinkedIn: /

Факултет безбедности, Универзитет у Београду.

периодика

A CRITICAL ANALYSIS OF CONTEMPORARY COUNTER-TERRORISM

In this paper the author analyses the contemporary counter-terrorism  especially in the context of relevant international and national regulatives. The author first considers counter-terrorism measures in investigation of crimes of terrorism. In the name of protecting states and citizens, “war on terrorism” in some countries legitimized many actions directed towards the suppression of any potential danger from terrorism. Some boundaries have been crossed when the treatment of suspicious individuals is concerned and in that sense the author discusses the use of torture in fight against terrorism. Another issue that is subject of disscusion in this paper is treatment of persons convicted for terrorism. There are two dimensions of that treatment. On the one side is penintentiary treatment ie. the process which take place in prisons and on the other side we can talk about post-penal treatment of convicts for terrorism. The author criticizes the way how dominant approach in contemporary penintentiary and postpenal treatment of terrorists – the program of deradicalization, is realizing. Finally, the author considers counter-terrorism activities of some countries during the Covid-19 pandemic and possible future situation when it comes to terrorism which will influences the application of counter-terrorism measures.

периодика

ЗНАЧАЈ ДИСКУРСА У РАЗУМЕВАЊУ МОРАЛНЕ ПАНИКЕ

У раду аутор разматра проблематику дискурса у контексту медијског приказивања криминалитета а нарочито у циљу бољег разумевања феномена моралне панике. Најпре су анализирани почеци бављења дискурсом и појам дискурса. У том смислу посебна пажња је посвећена анализи схватања о дискурсу које је изложио француски филозоф Мишел Фуко. Аутор истиче да се дискурс може анализирати на више начина. Један од њих јесте семиотичка анализа која подразумева утврђивање денотативног и конотативног значења садржаја. У медијском приказивању криминалитета нарочито су присутни дискурси доминантних друштвених група. Истовремено могу постојати и донекле самостални медијски дискурси чија се особеност заснива на правилима израде медијских извештаја. У сфери формалне социјалне контроле доминира полицијски дискурс који може доћи у колизију са самосталним медијским дискурсом. Почеци моралне панике обележени су дискурсом који се углавном базирао на концепту „народних демона“ (folk devils). Такав дискурс је стављао жртве у други план, за разлику од савременог дискурса који истиче да свако може да постане жртва. Имајући све то у виду, аутор истиче да би модеран приступ моралној паници, који узима у обзир анализу дискурса у медијском извештавању о криминалитету, требало сагледати у светлу концепта друштва ризика. На крају рада, у складу са Фукоовом идејом о јединствености и индивидуалности сваког појединачног дискурса, аутор истиче значај таквог приступа и у проучавању моралне панике.