Др Душан Достанић

У чланку аутор настоји да прикаже схватање „вечне левице” Ернста Нолтеа. Аутор полази од актуелног питања да ли су појмови деснице и левице у данашње време још употребљиви. Како би се понудио одговор на ово питање, у раду се указује на одавно констатовану трансепохалну истоверност левице. Да би се та истоветност објаснила, аутор указује на појам „вечне левице” који је развијен у оквиру филозофије историје Ернста Нолтеа, где се „вечна левица” посматра као једна од „историјских егзистенцијалија”. У тексту се затим набрајају кључне карактеристике „вечне левице” како је схвата Нолте, односно указује се на њено порекло и последице. Будући да се пропаст комунизма не може сматрати и коначним поразом „вечне левице”, аутор настоји да покаже да је Нолтеово схватање актуелно и у наше време и да његов опис „вечне левице” није изгубио на значају.

Schreiber, Franziska. 2018. Inside AfD: Der Bericht einer Aussteigerin. München: Europa Verlag, 224 стр.

Приказ књиге: Manfred Kleine-Hartlage, Tödliche Torheit. Der Krieg in der Ukraine und das Desaster der deutschen Politik, Verlag Antaios, Schnellroda, 2022, 114. стр.

У чланку аутор испитује концепт пруског социјализма Освалда Шпенглера. У првом делу рада се Шпенглер приказује као политички писац, при чему се његова политичка мисао доводи у везу са његовим филозофским идејама. Као политички писац Шпенглер је припадао струји конзервативне револуције. У другом делу аутор покушава да истакне разлику између ове струје конзервативне мисли и либералног конзервативизма, указујући на утемељеност Шпенглеровог схватања социјализма у старијој конзервативној критици тржишта. У последњем делу се разматра Шпенглерово, конзервативно, схватање социјализма, његов утицај на немачку конзервативну револуцију, те значај у данашњем времену.

Приказ: Applebaum, Anne. 2020. Twilight of Democracy: The Seductive Lure of Authoritarianism. New York: Doubleday, 224 стр.

Током последњих година учестало се говори о расту десног популизма у Европи. При томе најчешће није реч о вредносно неутралној изјави, него се тај наводни раст представља као изазов, ако не и као опасност за демократију, па чак и Запад у целини. У овом чланку износе се три замерке таквом широко прихваћеном наративу. Прва замерка односи се на непрецизну дефиницију популизма. Наиме, у литератури није сасвим нејасно шта је популизам и шта би требало да представља. Други приговор се тиче методолошких проблема мерења наводног раста популизма, који једним делом проистичу из непрецизне дефиниције појма чији раст би требало мерити. Напослетку, трећи приговор се односи на морално-политичку оптерећеност појма популизма. У чланку се закључује да појам популизма, а са њим и доминантна нарација о расту десног популизма у првом реду служи као борбени појам, односно средство у конкретној политичкој борби.

Приказ књиге: Kristijan, Nimic. 2019. Socijalizam: propala ideja koja ne odumire, preveo Saša Mirković. Beograd: Centar za antiautoritarne studije, 384 str.

Приказ књиге: Falk Horst (Hrsg.), Panajotis Kondylis und die Metamorphosen der Gesellschaft. Ohne Macht lässt sich nichts machen. Aufsätze und Essays, Duncker & Humblot, Berlin, 2019, 267. стр.

Приказ књиге: Даркo Гавриловић. 2018. Мит о непријатељу: антисемитизам Димитрија Љотића, Београд: Службени гласник, 242. стр.

Приказ књиге: Davida Engelsa, Zalazak: Kriza Evropske unije i pad Rimske republike – nekoliko povjesnih analogija. Zagreb: Litteris. 344 str.

Превод чланка: РОБЕРТ ШПЕМАН – КОНЗЕРВАТИВНИ ФИЛОЗОФ И КАТОЛИЧКИ МИСЛИЛАЦ Тил Кинцел, Технички универзитет Берлин

Приказ књиге: Јово Бакић, Европска крајња десница 1945-2018, Clio, Београд, 2019, 699 стр.

Приказ књиге: Alain de Benoist, Carl Schmitts „Land und Meer“, übersetzt von Martin Lichtmesz, Verlag Antaios, Schnellroda, 2019, 88. стр.

Приказ зборника : Sebastian Kaufmann, Andreas Urs Sommer (Hrsg.), Nietzsche und die Konservative Revolution, Walter de Gruyter, Berlin, Boston, 2018, 646 стр.

Приказ књиге : Michal Rieger, “Wir gehen durch die Gegenwart wie durch eine Wüste”: Auf den Spuren der Tradition in Philosophie und Literatur: Skizzen und Porträts, Lepanto Verlag, Rückersdorf üb. Nürnberg, 2018, 240 s

Приказ књиге: Dominique Venner, Für eine positive Kritik, Jungeuropa Verlag, Dresden, 2017, 92. стр.

Приказ књиге: Charles Maurras, The Future of the Intelligentsia & For a French Awakening, translated by Alexander Jacob, Arktos Media, London, 2016, 111. стр.

Ryszard Legutko, Demon in Democracy: Totalitarian Temptations in Free Societies, Encounter Books, 2016, 182. стр.

Приказ књиге: Ненада Ж. Петровића, Идеологија варварства: фашистичке и националсоцијалистичке идеје код интелектуалаца у Београду (1929-1941), Задруга Res publica, MostArt, Београд, Земун, 2015, 147 стр.

Прошлогодишњи избори у Немачкој донели су крупне промене на политичкој сцени ове земље. Алтернатива за Немачку (АфД), странка која до сада није била заступљена у Бундестагу, освојила је 12.6% гласова и тиме постала трећа по снази партија у парламенту, чиме је значајно угрожена доминација сестринских странака ЦДУ и ЦСУ на десној страни политичког спектра. Недуго пре октобарских избора у немачким књижарама појавила се књига једаног од водећих људи АфД-а, Александера Гауланда, под насловом Упутство за конзервативце (Alexander Gauland, Anleitung zum Konservativesein: Zur Geschichte eines Wortes, Landt Verlag, Berlin, 2017, 138 стр.), у којој је изложио своје политичке ставове. Имајући у виду узбуђење које је изазвао очекивани улазак АфД-а у парламент, те различите реакције које су се могле опазити и у српској јавности, за очекивати би било да су разни новинари, стручњаци и аналитичари барем прелистали Гауландову књигу. Међутим, то се није догодило, па су критичари ове странке, као и неки од оних који су јој наклоњени, о Алтернативи писали и говорили на основу личних импресија, жеља или страхова, односно некритички преузимајући туђе оцене.

Приказ књиге: Момчило Суботић, Идентитет и геополитичка стварност Срба, Институт за политичке студије, Београд, 2012, 312. стр.

У овом раду се указује на значај проучавања културе за модерну политичку мисао. У првом делу рада одређује се појам културе као и њене основне карактеристике. Притом се води рачуна да се културя не схвати превише статично, хомогено и монолитно. У истом делу се упућује на све већу важност овако дефинисане културе у политичком пољу. У другом делу рада пажња се посвећује разматрању појма политичке културе. Указује се на карактеристике политичке културе и њену улогу у политици. Такође се разматрају и њене две компоненте традиција и социјализација.

Предмет овог рада су различита схватања српске по­литичке културе. Указује се на постојање три разли­чита приступа проучавању српског политичког обрасца. Први део рада бави се схватањима која српску политичку културу тумаче као у основи ваљану, демократску, конституционалистичку и слободарску. У другом делу рада обрађује се супротно разумевање српске политичке традиције. Овде се приказују мишљења која српску политичку културу интерпретирају као националистичку, милитаристичку, експанзионистичку, ауторитарну и оптерећену политичким насиљем. У трећем делу рада аутор се бави схватањем које поставља духовност и посебну, божанску мисију у центар српске политичке традиције. Аутор закључује да различита схватања српске традиције постављају различите захтеве пред српску политичку садашњост.

Предмет овог рада је комунитаристички изазов мо­дерној држави. Аутор указује на разлику између либералног и комунитаристочког схватања државе. У првом делу рада наводе се основна питања са којима се суочава теорија државе на крају ХХ и почетку XXI ве­ка. Други део рада бави се либералним концептом неутралне државе. У трећем делу рада прво се разматра шира комунитаристичка позиција. Након тога прелази се на централне тачке спорења између либерала и комунитараца. Тиме се указује и на њихове различите позиције када је у питању држава. Аутор у раду во­ди рачуна о различитим облицима комунитаристичке мисли и њиховим међусобним размимоилажењима.

Приказ књиге: Вацлав Клаус, Европа и ЕУ: Поглед политичара и поглед економисте, Службени гласник, Београд, 2010, 250. стр.

Приказ књиге: Karlheinz Weissmann, Armin Mohler - Eine poli­tische Biographie, Edition Antaios, Schnellroda, 2011, 312. стр.

Приказ књиге: Гијом Фај, Археофутуризам - европски поглед на постапокалиптично доба, превео Петар Метикош, Центар за изучавање традиције Укронија, Београд, 2012, 221 стр.

Приказ књиге: Ерик Фегелин, Наука, политика и гноза, превео Данило Н. Баста, Досије, Београд, 2012, 51. стр.

Приказ књиге: Sebastian Maaß, Oswald Spengler - Eine politische Biographie, Duncker & Humblot, Berlin, 2013, 113 стр.

Приказ књиге: Karlheinz Weißmann, Edgar J. Jung – Zur politischen Biographie eines konservativen Revolutionärs, Förderstiftung Konservative Bildung und Forschung, Berlin, 2015, 150. стр.

Приказ књиге: Херфрид Минклер, Империје - логика владавине светом - од старог Рима до Сједињених Држава, Службени гласник, Albatros plus, Београд, 2009, 260. стр.

Приказ књиге: Вернер Зомбарт, Луксуз и капитализам, Mediterran Publishing, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2011, 208. стр.

У овом раду аутор се бави схватањем нације код немачког филозофа Јохана Готфрида Хердера. У раду се указује на Хердерово схватање језика као главне карактеристике нације. Поред тога, посебна пажња посвећена је Хердеровом појму „народног духа“. Према Хердеру, све карактеристичне црте једног народа у суштину су дело и манифестација посебног „народног духа“. У трећем делу рада аутор се бави погледом немачког филозофа на питање односа између различитих култура. Тиме се указује на основне цр­те Хердеровог културног национализма као и његово однос према просветитељском космополитизму. Циљ рада је да се укаже на корене и зачетак савремених разматрања о нацији, национализму и националном идентитету.

Приказ књиге: Херман Хелер, Правна држава или диктатура?, превео Данило Н. Баста, Досије, Београд, 2011, 39. стр.

У овом раду аутор се бави мањкавостима доминантне дефиниције екстремизма. У том смислу указује се на терминолошку збрку и изједначавање екстремизма са другим појмовима. Аутор покушава да укаже да ова широко прихваћена дефиниција екстре­мизма недовољно води рачуна о историјском контексту у коме се екстремизам јавља, као и да оставља бројне непокривене „сиве зоне“. Тиме се оставља простор за идеолошки пристрасне класификације. Такође доминантно схватање екстремизма циља на одржање statusa quo. У том смислу аутор указује да је екстремизам схваћен на тај начин пре свега „борбени појам“ односно стигматизирајућа реч.

Приказ књиге: Roger Scruton, How to be a Conservative, Bloomsbury Continuum, London, 2014, 256 стр.

Романтизам представља један од најутицајнијих, али истовремено и највише критикованих интелектуалних покрета у европској историји. У овом раду аутор се бави Крочеовом критиком романтизма. У првом делу разматра се Крочеов однос према романтизму, имајући у виду његово разликовање између теоријске и практичне романтике. У другом делу аутор анализира слабости и ограничености Крочеове критике романтизма.

У овом раду аутор се бави Кантовим пројектом вечног мира. Реч је о спису који представља један од најпознатијих радова о миру и који је утицао на пацифистичке и покрете за уједињење Европе током XIX века, као и на организацију Друштва народа и Уједињених нација. Рад је подељен на три дела. У првом делу се Кантов спис смешта у духовно-повесни контекст у коме је настао, да би се у другом делу анализирао садржај Кантовог дела. Трећи део поставља питање плаузабилности кантовске аргументације у данашње време.

Приказ књиге: Алана де Беноа, Карл Шмит данашњице: „праведан рат“ тероризам, ванредно стање, „Номос Земље“, превео Филип Родић, Мир Publishing,Београд, 2013, 116. стр.

Приказ књиге: Бошко Мијатовић (прир.), Српски конзервативци 1878 – 1914. Catena mundi, Београд, 2017, 261 стр.

У четвртак 18. августа, у деведесет и трећој години живота преминуо је филозоф и историчар професор емеритус др Ернст Нолте. Све до смрти професор Нолте је био активно посвећен своме раду. Када сам га октобра месеца прошле године посетио у његовом дому у Берлину, врата ми је отворио старији господин који се кретао помоћу штапа, али човек ведрог духа расположен за разговор. Није пропустио да помене како је седамдесетих година аутомобилом путовао кроз Србију и како се сећа посете Косовској Митровици. Био је љубазан и пријатељски расположен иако формалан у опхођењу, пажљив у избору речи, обазрив и у извесном смислу суздржан. Није желео да напада своје познате непријатеље, нити да се спушта на ниво приземних оптужби и личних квалификација, него се џентлменски задржао на констатацији да се са њима не слаже. Мало је научника који би и после свега књиге својих непријатеља ипак оценили као значајне. Говорио је тихо, без горчине и жеље за надмудривањем, хвалисањем и оговарањем. Задовољавао се тиме да његови аргументи говоре сами за себе. Све је то указивало на једног самодисциплинованог и вредног човека, који се након нашег разговора вратио у своју радну собу како би наставио са послом.