Марко Мијатовић

Овај рад испитује питање модерне и савремене политичке традиције и националног идентитета Бошњака у Босни и Херцеговини, чији се почеци везују за период аустроугарске окупације 1878–1918. године. Почев од тада па све до савремених политичких услова, у једном дугачком временском периоду, смењивали су се периоди њихових политичких подела (аутроугарски период), али и искључиве везаности за поједине политичке покрете (период прве Југославије). Карактеристична је и вишедеценијска доминација комунистичке партије у другој Југославији која је уследила, да би након ње дошло до поновне успоставе плуралистичког политичког живота. У савременој сложеној вишенационалној и вишеконфесионалној средини, као што је Босна и Херцеговина, од последње деценије ХХ века трају процеси дисолуције, оштрих политичких, али и ратних сукобљавања. У овом раду желимо да направимо синтезу развоја бошњачке националне идеје и њеног формирања и заокруживања до које је дошло у социјалистичкој Југославији, а посебно током грађанског рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године и који је био у тесној вези са деловањем њихових водећих политичких странака.

У овом раду размотрићемо опште изборе у Босни и Херцеговини одржане 2. октобра 2022. године и промене изборног законодавства које су наступиле одлуком такозваног Високог представника у Босни и Херцеговини Кристијана Шмита у изборној ноћи, на основу тзв. Бонских овлашћења. Основна намера ових мера била је да се откочи и убрза процес формирања нових власти у ентитету Федерација Босне и Херцеговине (и донекле разрешава годинама и деценијама уназад присутне политичке напетости између Бошњака и Хрвата), идући опрезно у сусрет хрватским захтевима. Па ипак и ново решење довело је до нове врсте проблема, који су у значајној мери закомпликовали формирање нових власти и довели до нове реакције Високог представника, што је био увод у нове политичке напетости у ентитету Федерација Босне и Херцеговине, али и земље у целини.

Овај рад приказује нормативне претпоставке за политичко представљање Срба у Федерацији Босне и Херцевоине, као и реално стање те представљености. Примењени нормативни модел базиран је на националној заступљености три конститутивна народа Срба, Бошњака и Хрвата, према резултату последњег предратног пописа становништва из 1991. године са циљем да се не прихвате последице насилног протеривања становништва током ратних сукоба од 1992. до 1995. године. У пракси, овај, у суштини праведни, принцип ствара проблеме у представљању, јер припадника одређених народа, у конкретном случају српског, у Федерацији Босне и Херцеговине нема у оноликом уделу како је то било 1991. године, што доводи до ситуације да су Срби у Федерацији Босне и Херцеговине, осим у највишим политичким форумима Скупштини и Влади Федерације БиХпредстављени у мањој мери у односу на удео у становништву који су чинили 1991. године и истовремено готово једнако представљени у односу на актуелне процене њиховог броја у овом босанскохерцеговачком ентитету.