Сандра Божић
УТИЦАЈ ВЕЛИКИХ СИЛА НА НАЦИОНАЛНЕ ИНТЕРЕСЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Предмет овога рада односи се на испитивање утицаја великих сила на националне интересе Републике Србије, а ради анализе стратешког окружења која претходи дефинисању стратегије одвраћања у условима војне неутралности. Национални интереси се најбоље разумеју као фундаменталне и трајне потребе, жеље или путокази који помажу одређивању циљева у политици националне безбедности.
Национални интереси и њихова важност се могу категорисати на различите начине и најчешће се разматрају у практичном смислу као егзистенцијални, витални и остали. За Републику Србију и већину српског народа, национални интерес очувања суверености и територијалне независности који је угрожен противправним проглашењем независности АП КиМ, представља највећу претњу слободи и независности као основним националним вредностима. Одбрана АП КиМ и њено очување у уставно-правном поретку Републике Србије је егзистенцијални национални интерес чије остварење захтева ангажовање свих инструмената националне моћи Републике Србије. Негативан утицај на остварење овог интереса долази из спољашњег и унутрашњег окружења. У складу са наведеним, а уважавајући ограничења у захтевима за израду, у раду се тежишно разматра основно питање: како велике силе утичу на егзистенцијални национални интерес Републике Србије?
У теоријско-методолошком приступу коришћена је теоријска анализа појмова национални интереси и вредности, извршена класификација националних интереса на основу модификованих аналитичких приступа и испитан однос утицајa великих сила на егзистенцијални национални интерес Републике Србије. Резултати истраживања указују да, упркос променама у геополитичком окружењу које указују на настанак мултиполарног света, деловање великих сила има претежно негативан утицај на егзистенцијални национални интерес. Таква чињеница захтева трагање за мерама умањења стратешког ризика ради ублажавања и отклањања негативних утицаја дела великих сила и повезивања српских националних интереса са интересима сила које имају позитиван утицај на интересе националне безбедности Републике Србије.
КОНЦЕПТ ТОТАЛНЕ ОДБРАНЕ У СТРАТЕГИЈИ ОДВРАЋАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Предмет овога рада односи се на испитивање погодности концепта тоталне одбране као основе за пројектовање система одбране у функцији стратешког одвраћања Републике Србије. Постојећи систем одбране требао је бити заснован на концепту тоталне одбране, који од настанка Републике Србије није дефинисан, проверен и општеприхваћен. У складу са наведеним, поставља се питање: да ли постојећи начин организовања и функционисања система одбране одговара захтевима стратешког одвраћања. Полазиште у овом раду представља став да систем одбране, без претходно дефинисаног и општеприхваћеног концепта тоталне одбране, можда неће бити у потпуности ефикасан и ефективан у стварању кредибилне и веродостојне претње у функцији стратешког одвраћања. Резултати истраживања указују да је за развој потребних способности снага система одбране и њихову употребу ради стратешког одвраћања, претходно потребно развити концепт тоталне одбране. Процесом развоја могуће је постићи пуну сагласност свих снага о њиховим задацима, начинима ангажовања и повезаним ризицима. Такође, концептом тоталне одбране је могуће утврдити мере и препоруке о променама у постојећем систему одбране које треба да повећају ефективност и ефикасност стратешког одвраћања. У теоријско - методолошком приступу коришћена је теоријска анализа и компарација концепата тоталне одбране у различитим историјским и геополитичким условима као и метода моделовања савременог концепта који може да одговори захтевима стратешког одвраћања у савременом вишедимензионалном стратешком окружењу.
