Срђа Трифковић
Директор Центра за међународне односе Рокфорд Института у Илиноју, САД, и спољноолитички уредник америчког месечника "Chronicles".
ЈУГОСЛАВИЈА: НЕИЗНУЂЕНИ ПРОЈЕКАТ СРПСКЕ ЕЛИТЕ
Седам недеља пре него што је јануара 1919. сазвана конференција у Версају настала је југословенска држава. Овај чланак указује да ниједна од сила-победница није битно утицала на такав исход (било у позитивном или у негативном смислу), нити је имала политичку вољу да то учини. Геополитичка логика новостворене државе као евентуалне бране новом продору Мителеуропе ка Јадрану уклапала се ex post facto у тежње појединих, пре свега британских, планера послератног поретка. Анахроно је и историјски нетачно, међутим, закључити да накнадно одобравање свршеног чина од 1. децембра од стране Савезника указује и на њихов претходни ангажман да владу Краљевине Србије охрабре – а камоли принуде – да крене путем уједињења. Напротив, све до завршнице рата опредељење српске владе за „велико” решење представљало је за силе Антанте нежељен реметилачки фактор. Тај пројекат у крајње критичним тренуцима на бојиштима носио је потенцијал усложњавања односа са Италијом и спречавање сепаратног мира са Двојном монархијом, који је доласком цара Карла на престо новембра 1916. деловао реално. Аутори закључују да је уједињење спроведено пре свега вољом регента Александра и уског круга српских политичара. Они су се за тај чин определили без мандата народа у чије су име доносили пресудне одлуке, без озбиљног консултовања са савезницима и без стратешки ваљаног одмеравања дугорочне цене и бенефита таквог потеза. Заједничка држава била је неизнуђено хтење српске политичке елите.
СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС И ИЗАЗОВИ XXI ВЕКА
Узроци српских губитака током XX и почетком XXI столећа су у историјским дисконтинуитетима националног развоја Србије, од којих je најважнији улазак у Југославију створену после Првог светског рата. Услов изласка из садашње кризе je рационално разумевање односа међународне заједнице према Србији и српском народу, јачање њихове унутрашње кохезије и развоја и консензус српских елита о битним националним интересима и стратегији њиховог дугорочног остваривања. Са тим претпоставкама перспективе српског опоравка су повољне и реалне.
