Ванда Божић
ИСТОРИЈСКО-ПРАВНИ РАЗВОЈ КРИВИЧНИХ ДЕЛА ПРОТИВ ЖИВОТА И ТЕЛА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ ДО УКИДАЊА СМРТНЕ КАЗНЕ
Кривична дела против живота и тела су дела која су инкриминисана међународним документима и свим светским кривичним законодавствима. Право на живот је најзначајније људско право и право човека као јединке. Без права на слободан живот и на заштиту од повређивања истог, сва друга људска права не би имала смисла. Ипак, развојем човечанства и цивилизацијским достигнућима без преседана у историји човека и друштва, живот је постао најугроженије право од свих. У несигурним друштвеним токовима, ратом захваћеним подручјима, порастом криминалитета, живот сваке индивидуе је постао више угрожен него икад. Сагледавањем историјског развоја кривично – правне заштите живота човека у Србији, истражили смо која су дела против живота и тела била инкриминисана у Србији кроз историју, како се та врста кривичних дела законски процесуирала, и од стране којих органа, и које су то врсте кривичних санкција биле изрицане за тада постојећа кривична дела. Спроведено је и истраживање кривичних дела против живота и тела у односу на број пријава, оптужби и осуда за доступни период (1973‒2002). Из целокупног истраживања и анализе компаративним приступом указали смо на сличности и разлике са историјском инкриминацијом кривичних дела те смо пронашли најбоља решења за наше кривично законодавство у будућности, укључујући и новеле Кривичног законика, које би законодавац требао да сагледа.
ПРАВНИ И ИНСТИТУЦИОНАЛНИ МЕХАНИЗМИ ЕКСТЕРНЕ КОНТРОЛЕ РАДА ПОЛИЦИЈЕ
Истраживање полази од основне претпоставке да је контрола рада полиције изузетно значајна због осетљивости послова које овај орган за примену закона обавља, могућности повреде људских права и грађанских слобода. Циљ истраживања је да се укаже на надзор који треба да обезбеди ограничење апсолутне власти, законитост у раду и једнакост грађана пред законом. Видови екстерне контроле полиције су парламентарна, контрола извршне власти, правосудна, контрола покрајине и локалне самоуправе, независних институција и јавности. У раду су методолошки истражени и анализирани егзактни показатељи примене механизама контроле рада полиције у Републици Србији. Према резултатима истраживања поједини државни органи у потпуности користе механизме контроле и адекватно их евидентирају, док их други не користе у довољној мери или евидентирају неадекватно. У закључним разматрањима је изнето да постоје задовољавајући правни и институционални механизми за екстерну контролу полиције, али је неопходно побољшати примену закона у духу једнакости грађана пред законом.
