СРПСКА ДИЈАСПОРА У РЕГИОНУ – ПОРЕКЛО, ИНСТИТУЦИЈЕ И ПРОБЛЕМИ НА ОЧУВАЊУ НАЦИОНАЛНОГ И КУЛТУРНОГ ИДЕНТИТЕТА

Милован Радаковић

Сажетак

Србија у новим условима, који подразумевају модернизацију државе, а која се не односи само на економију, већ и на међудруштвене односе, као један од својих приоритета поставиће и питање осавремењивања односа матице и дијаспоре. Тај нови однос државе према својој дијаспори, брига и заштита, представљаће уједно и мерило снаге Србије у међународној заједници, и после нестанка Југославије, њено потврђивање сопственог идентитета. У литератури је релативно мало текстова и радова посвећено дијаспори у суседним земљама као и земљама које су некада биле повезане југословенском заједницом. У некима од њих, као што је Република Хрватска, српски народ је био у правно-институционалном смислу, конститутивни чинилац те Републике. Нови историјски услови, учини­ли су да институције српског народа у овој Републици, данас представљају институције у дијаспори. Аутор у раду, на примерима српске дијаспоре у Мађарској, Румунији, Хрватској, Словенији и Грчкој, даје основе настанка и мрежу удружења српске дијаспоре у овим земљама.

Референце

1. Бањац Живко, „Срби у Словенији, прошлост и садашњост“, у: Зборник радова са конференције Срби у Словенији, Институт српског на­рода светске српске заједнице, Београд, 1997.
2. Baš Angelos i uređivački odbor, Slovenski etnološki leksikon, Mladinska knjiga, Ljubljana, 2004.
3. Башић Горан, „Политичко-правни положај српске националне мањине у савременој и централној Европи“, Теме, год. 28, бр. 2/2004, Ниш.
4. Gradišnik Ingrid Slavec, Dragana Radojičić, Srbi v Sloveniji, Slovenci v Srbiji, SAZU, Ljubljana, 2010.
5. Гречић Владимир, Српска научна дијаспора, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2010.
6. Друштвене науке о Србима у Мађарској, Самоуправа Срба у Мађарској, Будимпешта 2003.
7. Комац Милан, „Положај Срба у Словенији“, у: Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи, САНУ, Београд, 2005.
8. Милин Миодраг, Срби из Румуније и румунско-југословенски односи, Савез Срба у Румунији, Темишвар, 2004.
9. Павићевић Александра, „Два примера српске емиграције, Словенија и Грчка“, у: Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи, САНУ, Београд, 2005.
10. Павловић Мирјана, Срби у Темишвару, САНУ, Београд, 2012.
11. Прелић Младена, (Н)и овде, (Н)и тамо етнички идентитет Срба у Мађарској на крају XX века, САНУ, Београд, 2008.
12. Прелић Младена, Срби у селу Ловри у Мађарској током XX века, Српски демократски савез, Будимпешта 1995.
13. Прелић Младена, „Неки аспекти етничког идентитета Срба у Мађарској“, у: Друштвене науке о Србима у Мађарској, Самоуправа Срба у Мађарској, Будимпешта, 2003.
14. Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи, САНУ, Београд, 2005.
15. Радаковић Милован, Компоненте националног и европског иденти­тета, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2012.
16. Рус Боривоје, „Културни живот Срба у Мађарској“, у: Друштвене науке о Србима у Мађарској, Самоуправа Срба у Мађарској, Будим­пешта, 2003.
17. Српска национална мањина у Румунији, (Зборник), уредник, Владимир Петровић, Светска српска заједница, Београд, 1996.
18. Шарошац Ђуро, „Српски живаљ у Мађарској“, у: Друштвене науке о Србима у Мађарској, Самоуправа Срба у Мађарској, Будимпешта 2003.
19. Вујичић Стојан, Срби у Будиму и Пешти, Будимпешта, 1997.