ИЗБОРИ У СРБИЈИ 2014. - ТРАСИРАЊЕ ЕВРОАТЛАНТСКЕ ГЕОПОЛИТИЧКЕ ПАРАДИГМЕ
Предмет овог рада је анализа парламентарних избора у Србији и последице које ће они имати на унутрашњем и спољнополитичком плану. Циљ рада је . . .
Предмет овог рада је анализа парламентарних избора у Србији и последице које ће они имати на унутрашњем и спољнополитичком плану. Циљ рада је . . .
У чланку се истражује положај спољнополитичких тема у предизборној кампањи за ванредне парламентарне изборе у Србији, одржане 16. марта 2014. године. . . .
Избори за Европски парламент до 2014. године код истраживача су оцењивани као „другостепени“, што су потврђивала и истраживања јавног мњења . . .
Теоријско-истраживачки рад за основу научне анализе има савремени уставно-правни развој Србије и њених политичких институција. По својој . . .
Италијанска држава је, са историјског становишта посматрано, релативно млада политичка заједница. За разлику од неких својих суседа, великих . . .
Међународно кривично право као систем правних прописа садржаних у актима међународне заједнице, али и у националном (интерном) кривичном законодавству . . .
Предмет овог рада је мерење институционалног капацитета Србије за реформе. Реформе институција Србије су овде везане за захтеве приближавања . . .
Русско-турецкая война 1877-1878 гг., после которой Сербия получила статус независимого государства, и судебные преобразования в белорусских землях . . .
Ауторка најпре даје једну ближу експликацију Кингове стратегије социјалне промене, која се заснива на практиковању грађанске непослушности . . .
Србија у новим условима, који подразумевају модернизацију државе, а која се не односи само на економију, већ и на међудруштвене односе, као један . . .
Референдум становника Крима, који је довео до његове сецесије, а потом и до промене државног суверенитета и присаједињења Русији, изазвао је . . .
Финансирање локалних самоуправа у нашој земљи има дугу традицију. Од добијања државне самосталности и настанка државних институција, у Србији . . .
Циљ рада је анализа положаја Републике Србије у односу на енергетске циљеве Европске уније кроз приказ потенцијала и мера заразвој зелене економије . . .
Овај рад доказује да су многа Смитова схватања, посебно она из „Теорије моралних осећања“ значајна за савремену етику и економију, данас потцењена. . . .
. . .