Изабери језик:
Тема броја

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

ТРАДИЦИОНАЛНИ КОНЦЕПТ ОДНОСА ИЗМЕЂУ СИЛЕ, МОЋИ И НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРЕСА У МЕЂУНАРОДНИМ ОДНОСИМА

Сажетак

Сила и моћ се у класичним реалистичким теоријама међународних односа (Моргентау) везују за национални интерес једне земље. Међутим, представници историјско-социолошке оријентације, као једне од варијанти реалистичке теорије, им се супротстављају (Арон). На појаву нове оријентације у међународним односима утицала је појава Ароновог деда по називом Paix et guerre entre les nations (Мир u рат међу народима). Ово дело се јавља као реакција на једнострана објашњења теорија силе, легалистичка теорија u бихејвиоризам, па је, стога, оно извршило снажну синтезу структуре и динамике међународних односа. Код типичних представника реалистичке шкоде, национални интерес се изводи директно из моћи. Они, дефинишући национални интерес у смислу моћи, полазе од људске природе, која je несавршена и узрок свих дефеката у друштву и међу државама. Бихејвиористи национални интерес поистовећују са државним и оним што доносиоци спољнополитичких одлука одлуче (субјективистичка концепција). Реалисти, засновани на историјској социологији, заговарају мултидисципдинарни приступ у проучавању концепције националног интереса и везују га за плурадизам циљева којима државе теже у међународним односима.

 

кључне речи:

Референце

    1. Аћимовић Љубивоје, Наука о међународним односима – теорије и испраживачки правци, Београд: Научна књига, 1978.
    2. Аристотел, Политика, Загреб: Глобус, 1988.
    3. Aron Raymond, Introduction â la philosophie de l’histoire, Paris: Galli­mard, 1948.
    4. Aron Raymond, Démocratie et totalitarisme, Paris: Gallimard, 1965.
    5. Aron Raymond, Dix-huit lecons sur la société industrielle, Paris: Galli­mard, 1966.
    6. Aron Raymond, Les Etudes politiques, Paris: Gallimard, 1972.
    7. Claude Ignis, Power and International Relations, New York: Random House, 1962.
    8. Deutsch Karl and others, Political Community and the North Atlantic Area, Princeton University Press, Princeton, N.Y., 1968.
    9. Deutsch Karl, The Analysis of International Relations, Prentice-Hall, En­glewood Cliffs, N.J., 1968.
    10. Димитријевић В., Стојановић Р., Основи теорије међународних односа, Београд: Службени лист СФРЈ, 1977.
    11. Димитријевић В., Стојановић Р., Међународни односи, Београд: Савремена администрација, 1979.
    12. Dougherty Ј., and Pfaltzgraf R., Contending theories in International Re­lations, Harper and Row Publishers, New York: 1981.
    13. Duroselle B., L’étude des relations internationales у: «Revue française des sciences politiques», 4/1952.
    14. Duroselle B., et Renouvin P., Introduction à l’histoire des relations in­ternationales, Librairie Armand Colin, Paris: 1964.
    15. Јанковић Бранимир, Међународни односи y развоју политичке мисли, Београд: ВШПН, 1963.
    16. Матес Лео, „Неки проблеми науке о међународним односима“, Међународни проблеми, 1/1963.
    17. Merle Marcel, „Pojam međunarodnih odnosa“, JRMP, 1-3/1967.
    18. Merle Marcel, La sociologie des relations internationales, Paris: Calman Lévy, 1982.
    19. Милетић Андреја, Национални интерес y америчкој теорији међународних односа, Београд: Савремена администрација, 1978.
    20. Милетић Андреја, „Осврт на америчка схватања односа између националног интереса и морала“, Зборник за друштвене науке Српске књижевне задруге, 64/1978.
    21. Morgenthau Hans, Politics Among Nations, New York, Alfred Knopf, 1948.
    22. Morgenthau Hans, „Another Great Debate, The National Interest of the United States“, American Politicas Science Review,, стр., 961-988.
    23. Niebuhr Reinhold, The Children of Light and the Children of Darkness, New York: Charles Scribner’s Sons, 1945.
    24. Платон, Држава, Београд: Култура, 1990.
    25. Симеуновић Драган, Политичко насиље, Београд: Радничка штампа, 1990.
    26. Стојановић Радослав, „Политика силе у међународним односима“, ЈРМП, 1-3/1966.
    27. Стојановић Радослав, „Мир и рат међу народима“, Политичка мисао, 3/1966.
    28. Стојановић Радослав, Сила и моћ у међународним односима, Београд: Радничка штампа, 1982.
    29. Treitschke Heinrich, Politics, London: Constable and Co., 1916.
    30. Вукадиновић Радован, Основе теорије вањске политике, Загреб: Центар за културну делатност ССО, 1981.
    31. Wolfers A., and Laurence M., The Anglo-American Tradition in Foreign Affairs, New Haven: Yale University Press, 1956.
периодика Политичка ревија 3/2010 УДК: 321.01:327 103-126