ПОЛИТИЧКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ У САВРЕМЕНОМ УСТАВНО-ПРАВНОМ ПОРЕТКУ СРБИЈЕ

Др Горан Буџак

Сажетак

Теоријско-истраживачки рад за основу научне ана­лизе има савремени уставно-правни развој Србије и њених политичких институција. По својој основној дефиницији свака организација власти је инструментална категорија, што значи да у малим политичким заједницама још увек не постоји објективна потреба за посредовањем између друштвене заједнице и институција власти. На почетку рада систематски је и синтетички обухваћен развој хоризонталне организације власти, од дихотомије ка трихотомији, од парламентарног и председничког, ка савременим моделима мешовитог полупредседничког система. Научна анализа полупредседничког система или система рационализованог парламентаризма у Републици Србији је од научног и друштвеног значаја из бар два следећа разлога. Прво, иако је доношење Устава од 1990. годи­не било у предвечерје дезинтеграције СФРЈ, Србија је овим уставно-правним актом била међу првим источноевропским државама које су прихватиле вредно­сти либерално-демократског конституционализма и сходно томе извршиле корените промене друштвеног уређења и политичког система. Друго, Устав од 2006. године, као и претходни устав, организацију власти заснива на принципу поделе власти, али с обзиром да он представља само допуну претходног устава, отварају се многа питања, али једно од приоритетних је који су његови данас реални политички капацитети.

Референце

1. Ackerman, Bruce, The Future of Liberal Revolution, Yale University Press, New Haven, 1992.
2. Bagehot, Walter The English Constitution, London, 1971.
3. Beyme, Klaus von “Institutional Engineering and Transition to Democracy”, in Jan Zielonka, Democratic Consolidation in Eastern Europe, 1, Oxford University Press, Oxford, 2001, pp. 7 -8.
4. Beyme, Klaus von Parliamentary Democracy Democratization, Desta­bilization, Reconsolidation, 1789-1999, MacMillan Press, London, 2000.
5. Duverger, Maurice “The Political System of the European Union”, Euro­pean Journal of Political Research, 31, 1997, рр. 137-145.
6. Easter, Gerald “Preference For Presidentialism: Postcommunist Regime Change in Russia and the NIS”, World Politics 49(2), 1997, рр. 184 -211.
7. Јовичић, Миодраг „Парламентарни систем насупрот председничком и скупштинском систему“ у Миодраг Јовичић, Куда идеш Србијо? Хроника српско-југословенске уставности (1990-1994), „Драганић“, Београд, 1995.
8. Кутлешић, Владан Организација власти Упоредна студија устава бивших социјалистичких држава Европе, Јавно предузеће Службени лист СРЈ, Београд, 2002.
9. Lajphart, Arend Modeli demokratije Oblici i učinak vlade u trideset šest zemalja, Službeni list SCG, Beograd i CID, Podgorica, 2003.
10. Loewenstein, Karl, Political Power and the Governmental Process, The University of Chicago Press, Chicago, 1957.
11. Loewenstein, Karl “The Constitution of the Fifth Republic a Preliminary Report”, The Journal of Politics, 21(2), 1959.
12. Linz, Juan J. “Presidential or Parliamentary Democracy: Does It Make a Difference?”, in Juan J. Linz and Arturo Valenzuela (eds.) The Failure of Presidential Democracy, John Hopkins University Press, Baltimore and London, 1994.
13. Линц Хуан, Степан Алфред Демократска транзиција и консолидација, „Филип Вишњић“, Београд, 1998.
14. Лок, Џон Две расправе о влади, Младост, Београд, 1978.
15. Lukacs, Georg, Povijest i klasna svijest: Studija o marksističkoj dijalekti­ci, Naprijed, Zagreb, 1977.
16. Марковић, Ратко Уставно право и политичке институције, Службе­ни гласник, Београд, 1995.
17. Марковић, Ратко „Предговор“, у Устав Републике Србије, Савремена администрација, Београд, 1992.
18. Матић Милан, Подунавац Милан, Политички систем Теорије и принципи, Институт за политичке студије, Београд, 1995.
19. Монтескје, Шарл-Луј, О духу закона, „Филип Вишњић“, Београд, 1989.
20. Moulin, Richard, Le Presidentialisme et la classification des régimes poli­tiques, Librarie Générale de Droit et de Jurisprudence, Paris, 1978.
21. Николић, Павле, „Парламентеризам и систем власти у Југославији данас“, у Павле Николић, Од распада до безнађа и наде, „Филип Вишњић“, Београд, 1997.
22. Николић, Павле „Институција шефа државе у Србији и Југославији“, у Павле Николић, Од распада до безнађа и наде, „Филип Вишњић“, Београд, 1997.
23. Poulard, Jean “The French Double Executive and the Experience of Co habitation”, Political Science Quarterly. 105, No. 2, 1990, рр. 243-­267.
24. Русо, Жан-Жак, Друштвени уговор, „Филип Вишњић“, Београд, 1993.
25. Sartori, Đovani Uporedni ustavni inženjering Strukture, podsticaji i is­hodi, „Filip Višnjić“, Beograd, 2003.
26. Siaroff, Alan “Comparative Presidencies: The Inadequacy of the Presi­dential, Semi-presidential and Parliamentary Distinction”, European Journal of Political Research, 42, 2003.
27. Симовић, Дарко Полупредседнички систем, Правни факултет, Службени гласник, Београд, 2008.
28. Фира, Александар „Српско-црногорски председнички модел“, у Александар Фира, Записи о правном поретку, Службени лист СРЈ, Београд, 1996.
29. Frison-Roche, François Le „modèle semi-présidentiel“ come instrument de la transition en Europe post-communiste, Bruylant, Bruxelles, 2005.
30. Чавошки, Коста „Трећа Југославија у новом уставном руху“, у Коста Чавошки, Устав као јемство слободе, „Филип Вишњић“, Београд, 1995.