УСТАВНИ СУД У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ И КОМПАРАТИВНА ИСКУСТВА – ТЕОРИЈА И ПРАКСА

Др Марко Пејковић

Сажетак

У овом тексту, аутор ће покушати да кроз правни и политиколошки приступ, што реалније сагледа положај и улогу Уставног суда у Србији. Најпре, разматра се теоријски проблем природе овог државног органа и његових функција. Расветљавање оваквих питања не служи пуком теоретском ларпурлартизму, већ представља суштински допринос у погледу (не)оправданости одређених функција Уставног суда, претежно политичког карактера попут импичмента или забране политичких организација, будући да из карактера једног државног органа проистиче и домен његових надлежности. Посебан осврт је направљен у односу на праксу су­да према доступним подацима из 2009. године. Богата европска уставносудска јуриспруденција и литература, заузимају посебно место. Ови моменти су prima facie парадигме за процењивање ефикасности српског Уставног суда, али и као главно средство у анализи уставног судства in toto. Указује се на неопходност превазилажења традиционалне/вештачке дихотомије уставно право-по­литика, легитимизације уставног суда модификованим мерилима представничке демократије, док критички поглед на праксу (бројни нерешени предмети) наводи на закључак потребе структурног преобликовања суда.

Референце

1. Alec Stone Sweet, Governing with Judges Constitutional politics in Europe, Oxford University Press, 2002.
2. Alec Stone Sweet, „The politics of constitutional review in France and Euro­pe“, International Journal of Constitutional Law, 2007, 5(1)
3. Александар Фира, „Уставни суд у Уставу Републике Србије од 1990“, Ар­хив за правне и друштвене науке, вол. 47, 2-3/1991.
4. Александар Фира, „Уставно судство и парламентаризм“, Архив за правне и друштвене науке, вол. 78, 1/1992.
5. Александар Фира, Ђорђе Ђурковић, „Независност судства и уставни суд“, Архив за правне и друштвене науке, вол. 80, 3/1994.
6. Алексис де Токвил, О демократији у Америци, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци Нови Сад, 2002.
7. Vladan Petrov, Novi Ustavni sud Republike Srbije, http://www.starisajt.nspm.rs/debate_2007/2007_petrov1.htm (датум приступа 6. 2010)
8. Wojciech Sadurski, Rights Before Courts A Study of Constitutional Courts in Postcommunist States of Central and Eastern Europe, Springer, 2005.
9. Georg Vanberg, The politics of constitutional review in Germany, Cambridge University Press, 2005.
10. Димитрије Кулић, Уставно судство у свету, Београд Зајечар, 1982.
11. Enrique Guillén Lopez, „Judicial review in Spain: the Constitutional court“, Loyola of Los Angeles Law Review, 41:529, Winter 2008.
12. Зоран Томић, „Уставно судство између жреца и ствараоца“, Уставни суд Србије у сусрет новом уставу, Уставни суд, Београд, 2004.
13. Коста Чавошки, Уставност и федерализам Судска контрола уставности у англосаксонским федералним државама, Савремена администрација, Београд, 1982.
14. Lech Garlicki, „Constitutional courts versus supreme courts“, International Journal of Constitutional Law, 2007, 5(1)
15. Марко Пејковић, „Положај шефа државе у политичком систему Србије“, Српска политичка мисао, вол. 28, год.. XVII, 2/2010.
16. Martin Shapiro & Alec Stone Sweet, On Law, Politics & Judicalization, Ox­ford University Press, 2002.
17. Mauro Cappelleti and John Clarke Adams, „Judicial Review of Legislation: European Antecedents and Adaptations“, Harvard Law Review, 79, No. 6 (Apr., 1966)
18. Mauro Cappelletti, „Judicial Review in Comparative Perspective“, California Law Review, 58, No. 5 (Oct., 1970)
19. Michael H. Davis, „The Law/Politics Distinction, the French Conseil Consti­tutionnel, and the U.S. Supreme Court“, The American Journal of Compa­rative Law, Vol. 34, No. 1 (Winter, 1986)
20. Michael H. Davis, „A Government of Judges: An Historical Re-View“, The American Journal of Comparative Law, 35, No. 3 (Summer, 1987)
21. Michel Troper, „The logic of justification of judicial review“, International Journal of Constitutional Law, 2003, 1(1)
22. Миодраг Радојевић, „Уставни суд Србије“, Политичка ревија, вол. 20, год. (XXI) VIII, 2/2009.
23. Оливера Вучић, Драган Стојановић, „Уставно судство на пресеку права и политике“, Анали Правног факултета у Београду, LVII, 2/2009.
24. Павле Николић, „Уставни суд и нови Устав Србије“, Уставни суд Србије у сусрет новом уставу, Уставни суд, Београд, 2004.
25. Радомир Лукић, Уставност и законитост у Југославији, Свеска I, Бео­град, 1966.
26. Ратко Марковић, „Устав Републике Србије из 2006 критички поглед“, Анали Правног факултета у Београду, вол. 54, бр. 2, 2006.
27. Ратко Марковић, „Уставни суд у Уставу Републике Србије од 2006. годи­не“, Анали Правног факултета у Београду, LV, 2/2007.
28. Слободан Орловић, «Уставни суд Републике Србије у праву и политици», Српска политичка мисао, вол. 22, год. XV, 4/2008.
29. L. Morton, „Judicial Review in France: A Comparative Analysis“, The Ame­rican Journal of Comparative Law, Vol. 36, No. 1 (Winter, 1988)
30. Хамилтон, Медисон, Џеј, Федералистички списи, Радничка штампа, Београд, 1981.
31. Hans Kelsen, General theory of law & state, Transaction publishers, 2006.
    
32. Hans Kelsen, Pure theory of law, The Lawbook Exchange LTD, Clark, New Jersey, 2005.
33. John Murphy, The impeachment process, Chelsea house publishers, 2007.
34. Српски акти и документи: Устав Републике Србије, Закон о Уставном суду, Пословник о раду Уставног суда, Преглед рада Уставног суда у 2009. години, Уставни суд, Београд, фебруар/2010.
35. Страни Устави: Аустрије, Чешке, Турске, Бугарске, Француске, Италије, Литваније, Пољске, Румуније, Словачке, Словеније, Шпаније, Украјине, Македоније, Мађарске,
36. Страни (Уставни) Закони о уставном суду: Мађарска, Молдавија, Белгија, Немачка, Летонија, Аустрија, Хрватска, Украјина, Бугарска, Литванија