Марко Дашић
СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ И РАТ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА: ЦЕНА ПИРОВЕ ПОБЕДЕ
Повлачење америчких трупа из Авганистана током августа 2001. године ставило је тачку на најдужи рат који је САД икада водила, као и на прву фазу глобалног рата против тероризма. У том смислу, јављају се два важна питања, на која ћемо покушати да одговоримо у овом раду. Прво, које су кључне спољне и унутрашње последице са којима се САД суочавају због рата против тероризма? Друго, да ли су САД постигле своје циљеве у том рату. Спољни ефекти које смо идентификовали су криза глобалног лидерства, слабљење односа са савезницима, раст Кине и раст популизма. Међу унутрашњим, издвајају се јачање председничке функције, повећање моћи државе, друштвена поларизација, повећање буџетске потрошње и растући дефицит, као и људске жртве. На самом крају, допринели смо дебати о природи америчке „победе“ у рату против тероризма, аргументујући да финални исход треба да буде сматран „Пировом победом“.
УПОТРЕБА ИСТОРИЈСКИХ АНАЛОГИЈА У ПРОЦЕСУ ДОНОШЕЊА СПОЉНОПОЛИТИЧКИХ ОДЛУКА НА ПРИМЕРУ ОДНОСА СРБИЈЕ И СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА ПОСЛЕ 2000. ГОДИНЕ
Аналогије у спољној политици представљају један од најважнијих начина на који се политички одлучиоци сналазе на „непознатом терену“, то јест у ситуацијама са којим се до тада нису суочавали. Вођени логиком поједностављивања стварности како би могли да је разумеју, једна од најчешћих „пречица“ јесу историјске аналогије. Главна је хипотеза овог рада да су наши политички одлучиоци у односима са Сједињеним Америчким Државама покушавали да примене две такве аналогије које су се временом показале као погрешне, то јест као недовољне и неадекватне за примену у измењеним околностима. Прва је она с почетка двехиљадитих, када смо са Сједињеним Државама покушали да успоставимо односе стратешког партнерства на основама онога што је Титова Југославија урадила после раскида са Стаљином. Друга аналогија је она која се одиграва данас, а то је покушај да савезничке односе из времена Првог светског рата пројектујемо на савремене односе, посебно имајући у виду решавање статуса Косова и Метохије и актуелне преговоре са Приштином. Наше је мишљење да се у оба случаја ради о погрешним аналогијама пре свега јер је контекст битно другачији и да је свака историјска епоха непоновљива и само себи својствена. Такође, проблем су и дијаметрално супротни наративи који оптерећују наше односе будући да ти наративи, по теоријској матрици Тимотија Снајдера, почивају на две супротстављене логике, логици неизбежности и логици вечности. Једно од могућих решења јесте оно што Роберт Акселрод зове „сенком будућности“, то јест покушај да се сарадња два актера настави тако што нас неки добри односи из прошлости мотивишу да и даље сарађујемо без обзира на све препреке и уздрмано поверење у односима између две стране.
